Procesor (CPU) i magistrale

Centralna procesorska jedinica – procesor

(Central Processing Unit – CPU)

Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica. Procesor je integrisano kolo i u njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju instrukcije koje su zadate programom tokom rada računara.

Funkcija centralne procesorske jedinice (CPU):

  • Izvršavanje programskih instrukcija u pravilnom redosledu;
  • Kontroliše i upravlja radom periferija i operativne memorije;

Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a preko procesora se stavlja hladnjak koji ga hladi.

Karakteristike procesora su određene njegovom arhitekturom.

  • brzina procesora koja se izražava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operations Per Second);
  • dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenose i obrađuju unutar procesora. Danas se upotrebljavaju tridesetdvobitni (32) i šezdesetčetvorobitni (64) procesori;
  • radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobijaju takt signal (pravougaone impulse odrđene učestanosti). Učestanost tog takt signala je u stvari učestanost sistemskog takta matične ploče. Samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno većoj učestanosti internog takta. Ta učestanost je određena takozvanim množiocem, to jest brojem kojim treba pomnožiti učestanost sistemske magistrale da bi se dobila interna učestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesoora. Radni takt se meri u GHz. Veći radni takt omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.

cpu_fan100112_processor

Magistrale

Procesor podatke razmenjuje sa ostalim delovima računara preko sistemske magistrale (System bus). To su putevi koji povezuju procesor sa ostalim jedinicama.

Prema vrsti podataka koje prenose magistrale se mogu podeliti na:

  • Adresna magistrala koja služi za prenos adrese operativne memorije ili neke periferije na koju treba smestiti ili sa koje pročitati podatak – jednosmerna
  • Magistrala podataka kojim se prenose podaci između procesora i memorije ili periferija – dvosmerna
  • Kontrolna ili upravljačka magistrala usklađuje rad ostalih jedinica sa radom procesora. Ona definiše vrstu pristupa i smer prenosa podataka (R/W očitavanje/upis). Ova magistrala takođe omogućava periferijskim uređajima da komuniciraju sa procesorom. Koristeći kontrolnu magistralu, periferijski uređaji mogu da prekinu trenutni posao mikroprocesora i da ga angažuju za svoje potrebe.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s